Хајде да...

Посетимо сајт Знање није баук на адреси: http://srpski.in.rs/.

Ево 10 разлога зашто га препоручујемо:

    1.    намењен ученицима основне школе;

    2.   привлачан назив;

    3.   прегледан садржај;

    4.   пружа неопходне информације из свих области предмета Српски језик и књижевност;

    5.   мисли и на оне који увек желе да знају више;

    6.   указује на нераскидиву везу књижевне и позоришне уметности;

    7.   позива кориснике да учествују у креирању листе са препорукама за читање;

    8.   подсећа ученике да се у школу иде са књигама, свескама и прибором :)

    9.   подсећа кориснике о неопходној опрезности при коришћењу интернета;

    10.   упућује на корисне сајтове са садржајем других школских предмета.

Нисте ваљда чекали свих 10 разлога? :)

Трећа симулација: 2.4.2014.

Наставна јединица: Правопис - Т и ⊥

Након пар одржаних симулација из наставног подручја књижевности, као освежење дошла је симулација Милице Симјановић из области правописа. 

На почетку часа Милица нам је дала доста занимљивих информација у вези са бројем језика у свету, бројем словних знакова у појединим језицима и још низ сличних информација, које су одушевиле ученике и заинтересовале их за рад.

Час је текао тако што су ученицима подељени наставни листићи са примерима засићеним правописним грешкама, који су затим били записивани на табли. Ученици су пред таблом исправљали грешке и објашњавали на чему се заснивају неправилности које су запазили. Као награду за уложени труд, сваки ученик је добио по крем банану, што је остатак одељења мотивисало на даљи рад и активност.

До краја часа све крем банане су биле подељене и скоро сви примери урађени. Одабир наставне јединице био је добар, јер знања из правописа никада нису коначно усвојена и увек има материјала за вежбање.

Друга симулација: 26.3.2014.

Наставна јединица: Драгослав Михаиловић, Петријин венац - одломак

Друга симулација била је у знаку Петријиног венца и дијалекта. Ово је била одлична синтеза књижевности и језика. Симулација је отпочета једном упадицом Милице Алексић, која се тога дана нашла у улози професора, на дијалекту. Студенти су били нешто веселији онда. Милица је то то одлично искористила и на дијалекту питала ученике: „А бре, ће престанете ли да причате?“ Ово је било јако добро за почетак рада с обзиром на то да је час имао исту конотацију. Та упадица мотивисала је разговор о дијалекту и његовој употреби. 

Оперативни део часа отпочео је читањем одломка из читанке, који је у виду наставних листића Милица поделила ученицима. Одломак је прочитала колегиница Сања Алексић која је са подручја косовско-ресавског дијалекта. Након читања текста, уследила је психолошка пауза, па утисци о прочитаном. Ученици су били одушевљени одабиром наставне јединице и сви су се сагласили око чињенице да је ова наставна јединица захвална за стварање позитивне атмосфере на часу.

Пошто су студенти били у улози осмака, било је потребно најпре укратко препричати одломак, а затим нагласити ко су јунаци у њему. Као доминантни део текста, Милица је издвојила књижевне јунаке, те је кроз њих текла анализа читавог одломка. Акценат је стављен на лик Петрије, а њена карактеризација била је индиректна - преко њених поступака, али и кроз њен говор. Студенти су се саглсили да лик Петрије аутентичним чини њен дијалекатски говор, те да Петрију кроз такву њену причу видимо као припросту, али непосредну, искрену и врло мудру жену. Остали ликови из одломка јесу портир, генерал и Каменче, те је и њихове главне особине Милица, уз помоћ студената, таксативно издвојила и записала на табли. Кроз особине ликова студенти су дошли до порука, па самим тим и до синтезе, која је представљала завршницу оперативног дела часа.

Током часа дата је дефиниција дијалекта. Тај остварени образовни циљ доследно је испраћен и у завршном делу часа, када је Милица дала студентима задатак да одређени одломак одломка прочитају на савременом српском језику. Тиме су студенти дошли до закључка да дело Драгослава Михаиловића не би имало исту драж када би било написано на стандардном језику, да би изостао хумор, а аутентичност лика Петрије била би доведена у питање. Милица се овде послужила контрастивном логичком методом.

Прва симулација: 19.3.2014.

Наставна јединица: Анализа лика Ана Карењина у роману Лава Николајевича Толстоја Ана Карењина

Прву симулацију држала је Александра Игњатовић. С обзиром на то да је то био Александрин први час, имала је велику трему, што се и видело на самом почетку. Из њене касније  приче сазнали смо да је прескочила прва три питања из припреме предвиђена да њима започне час. Одмах је кренула са другим делом уводне мотивације приказујући инсерт из оригиналне руске верзије филма Ана Карењина из 1956. године.

 Исечак из филма била је сцена самоубиства главне јунакиње, која је оставила снажан утисак на студенте. У недостатку искуства, колегиници Александри измакло је питање о утисцима које је инсерт оставио на студенте, што је, чини се, видно недостајало, с обзиром на то да је инсерт био јако ефектан. 

Александра је наводила студенте да наведу разлоге Аниног самоубиства. Одговори су били очекивани; да су то љубав и грижа савест. Појавио се и један неочекивани одговор, да је разлог самоубиства јунакиње, њено психичко стање. Александра није категоријално одбила овај одговор, већ га је прихватила, што је професорка оценила као добру методичку радњу. Питањима се захтевало од студената да се поброје ликови према којима је Ана осећала љубав и грижу савести. Тако се дошло до лика Вронског, Серјоже, Карењина, Љевина и Кити. Затим је међу овим ликовима требало пронаћи лик који је Анин пандан и с одговором да је то Љевин, на табли је направљен један троугао,   чијем центру је било записано Анино име.

Уследила је анализа ликова чија су имена била написана на табли, са посебним освртом на односе између њих и Ане. Тако се долазило до потпунијих закључака о Анином лику. 

У завршном делу часа, анализа главног лика романа наставила се кроз, по речима студената, врло занимљиву игру. Наиме, Сашка је ученике поделила у три групе: прва група имала је задатак да на њена питања одговара у име Ане као љубавнице, друга у име Ане као мајке, док је трећа била „рацио“. Питања су постављана у другом лицу, а студенти су имали задатак да одговарају у првом. Тако су студенти боље доживели Анин лик, а морамо признати да је ово било и јако занимљиво.

Из разговора са Александром сазнали смо да је на почетку имала јако велику трему, али да је, по савету професорке Александре Ристић, током целог часа пратила само циљеве, те тако није имала већих одступања, иако је то био њен први час.

Трећи одржани час: 4.4.2014.

Наставна јединица: Безличне реченице

Поштовани читаоци,

Пружамо вам прилику да из овог интервјуа са Милицом Алексић видите како може лепо бити предавати о безличним реченицама седмацима. Интервју ће водити Александра и Милица. :)

Милица Перић: Милице, надамо се да ћеш читаоцима дати што искренији и уверљивији приказ свог часа. Какав је твој општи утисак о одржаном часу?

Милица Алексић: Било је ово врло занимљиво искуство, с обзиром на то да сам пре овог имала само један час, симулацију на факултету. Иако сам иза себе имала то једно искуство, трема није јењавала, нарочито пре самог часа, када сам затекла само двоје ученика у учионици. Питала сам их где су остали и добила одговор да се сви припремају за такмичење из Математике, те су ослобођени наставе тога дана. Мислила сам да ми је час пропао и пре него што је почео, али ми је професорка Елизабета помогла тиме што је ученике вратила у учионицу.

Александра: Када је прошло то прво искушење, како си отпочела час?

Милица Алексић: На почетку часа обновили смо оно што је професорка Елизабета предавала на претходном часу, будући да се градиво из граматике међусобно прожима. Обнављање се тицало елиптичних и номинативних реченица, а ученике сам навела да сами дођу до наслова наставне јединице, путем питања о основним одликама елиптичних и номинативних реченица. Закључили су да се реченица без субјекта зове бесубјекатска, а пошто је субјекат лице које врши радњу, онда када тог лица нема у реченици, такву реченицу зовемо безличном.

Милица Перић: Како је отпочео оперативни део часа?

Милица Алексић: Оперативни део часа отпочео је низом примера, како би ученици на основу више њих сами уочили које су то законитости које важе за безличне реченице. Тек онда ученици су дали своју дефиницију безличних реченица коју сам ја коначно уобличила и издиктирала им.

Александра: Шта сте радили након дефинисања безличних реченица?

Милица Алексић: Радили смо вежбања из Радне свеске  и Граматике. Имали смо малих потешкоћа јер ученици нису имали уџбенике, будући да тог дана није ни требало да буду у својој учионици. Зато сам ја морала да импровизујем и да сва та вежбања читам наглас, па да усмено одговарамо на питања, или да примере исписујемо на табли. Ипак, успела је моја импровизација и ученици су усвојили потребно знање.

Милица Перић: Шта ти је показало да су ученици разумели испредавано градиво, с обзиром на то да су безличне реченице апстрактнија појава?

Милица Алексић: Верујем да су ученици разумели оно најважније јер није било готово никаквих проблема при анализи реченица које сам ја сама претходно била смислила, а морам да додам да је било и оних примера који нису представљали безличне реченице већ субјекатско-предикатске, а ученици су вешто избегли моју замку.

Александра: Како је изгледала евалуација у завршном делу часа?

Милица Алексић: За евалуацију послужила су преостала вежбања из Радне свеске, а ученике сам замолила да ураде код куће поново сва та вежбања, будући да на часу нису имали уџбенике пред собом.

Милица Перић: Шта би препоручила својим колегама који ће тек бити у прилици да држе свој час?

Милица Алексић: Најважније је имати добру припрему, али у пракси се дешавају одступања готово увек, тако да увек треба имати неки пример вишка. Најбитније је пратити циљеве часа током рада. Некада је потребно импровизовати, што сам и ја учинила на овом часу, када ученици нису имали уџбенике, а требало је да радимо као да су створени сви потребни услови. Ипак, било је ово врло лепо искуство и надам се да ћу и као професор, а не само као студент на хоспитовању, имати овако лепе и надарене ученике.

М А: Хвала пуно на сарадњи!

Милица Алексић: Хвала и вама! :)