Друга симулација: 26.3.2014.

Наставна јединица: Драгослав Михаиловић, Петријин венац - одломак

Друга симулација била је у знаку Петријиног венца и дијалекта. Ово је била одлична синтеза књижевности и језика. Симулација је отпочета једном упадицом Милице Алексић, која се тога дана нашла у улози професора, на дијалекту. Студенти су били нешто веселији онда. Милица је то то одлично искористила и на дијалекту питала ученике: „А бре, ће престанете ли да причате?“ Ово је било јако добро за почетак рада с обзиром на то да је час имао исту конотацију. Та упадица мотивисала је разговор о дијалекту и његовој употреби. 

Оперативни део часа отпочео је читањем одломка из читанке, који је у виду наставних листића Милица поделила ученицима. Одломак је прочитала колегиница Сања Алексић која је са подручја косовско-ресавског дијалекта. Након читања текста, уследила је психолошка пауза, па утисци о прочитаном. Ученици су били одушевљени одабиром наставне јединице и сви су се сагласили око чињенице да је ова наставна јединица захвална за стварање позитивне атмосфере на часу.

Пошто су студенти били у улози осмака, било је потребно најпре укратко препричати одломак, а затим нагласити ко су јунаци у њему. Као доминантни део текста, Милица је издвојила књижевне јунаке, те је кроз њих текла анализа читавог одломка. Акценат је стављен на лик Петрије, а њена карактеризација била је индиректна - преко њених поступака, али и кроз њен говор. Студенти су се саглсили да лик Петрије аутентичним чини њен дијалекатски говор, те да Петрију кроз такву њену причу видимо као припросту, али непосредну, искрену и врло мудру жену. Остали ликови из одломка јесу портир, генерал и Каменче, те је и њихове главне особине Милица, уз помоћ студената, таксативно издвојила и записала на табли. Кроз особине ликова студенти су дошли до порука, па самим тим и до синтезе, која је представљала завршницу оперативног дела часа.

Током часа дата је дефиниција дијалекта. Тај остварени образовни циљ доследно је испраћен и у завршном делу часа, када је Милица дала студентима задатак да одређени одломак одломка прочитају на савременом српском језику. Тиме су студенти дошли до закључка да дело Драгослава Михаиловића не би имало исту драж када би било написано на стандардном језику, да би изостао хумор, а аутентичност лика Петрије била би доведена у питање. Милица се овде послужила контрастивном логичком методом.