Други одржани час: 1.4.2014.

Наставна јединица: Јован Стерија Поповић, Покондирена тиква (одломак)

О Покондиреној тикви предавала је Александра Игњатовић. У складу са основним тоном једне комедије и овај двочас био је духовит и занимљив ученицима. Детаљније о томе рећи ће нам она сама.

Драги другари,

Имала сам дивно искуство са ученицима седмог разреда гимназије „Светозар Марковић“ где смо обрађивали комедију Покондирена тиква једног од најбољих комедиографа раздобља предромантизма. Био је то уторак када ученици имају двочас; надам се да им није било тако досадно са мном! J

Поћи ћу од самог почетка. Ученици су знали да им се спрема „биоскоп у учионици“. Помогли су ми да опрему успешно поставим те почетак представе није каснио. На самом почетку часа пустила сам инсерт из савремене адаптације ове представе као испитну представу студената треће године Глуме у класи проф. Мирјане Карановић. Прва четири минута представе послужила су ми као уводна мотивација. Морам признати да их је овај инсерт насмејао јер им је био занимљив са своје различитости у односу на осломак из Читанке који су имали задатак да прочитају код куће.

Након одгледаног инсерта, поразговарали смо о утисцима. Ученици су препознали савремену фолк музику и кич у одевању савремене Феме. Сагласни смо били у томе да се и музика и костими разликују од онога што бисмо очекивали за 19. век. Ученици су, морам да додам, имали јако негативан став према музици јер ми је ученица демантовала тврдњу да је у представи дата музика „коју слушамо“, рекавши да је то „музика коју НЕ СЛУШАМО“ интонативно наглашавајући негирани глагол. Када сам добила такав одговор, искрено сам се забринула да ми је уводна мотивација била промашена, иако сам била уверена да ће то бити прави погодак. Међутим, дивни ученици као да нису марили за то те их је остатак часа далеко више насмејао него уводна мотивација.

Кренули смо од прве сцене у књизи. Базирала сам се на Феминим особинама и односом осталих ликова према Феми и обратно. У првој сцени поред лика Феме анализиран је и лик Евице коју сам ја у журби и под утиском треме више пута назвала Фемицом те је ова лексичка скривалица изазвала смех код ученика, а и мени је разбила трему. Анализирајући лик Феме и Евице ученици су дошли до најбитнијих одлика ових ликова. Тако је то и записивано на табли. Први лик била је Фема, други Евица. Трећи лик био је Василије, Евичин вереник који је анализиран у склопу анализе друге сцене дате у Читанкама. Ученици су одлично сарађивали, давали ми одговоре који су били више него интелигентни, а неки од њих су нас и слатко насмејали. Они су ме сами водили кроз припрему али ми недовољно искуство у овом послу није дозвољавало да поглед одвојим од припреме, што сматрам недовољно учтивим. Надам се да ћу временом стећи већу сигурност па самим тим и смањити потребу за непрестаним гледањем у припрему. Обратила сам пажњу и на однос између Василија и Евице као и између Василија и Феме. Запажања су била одлична, а видело се да ученици јако добро владају текстом јер су потврде за своја запажања аргументовали цитатима из сцена.  Приметила сам да ученици имају лепо развијену умешност у сагледавању и оцењивању карактера људи, конкретно ликова из дела.

Следећа анализирана сцена из Читанке понудила је и сагледавање карактера нових ликова. Нови лик био је Јован. Јован је био слуга Фемин од којег је Фема захтевала промену у скалду са њеним ноблесом. Овај драмски сукоб био је најјачи и најзанимљивији ученицима. Изазвао је највећи ефекат хумора код ученика. Ученици су били активни и имали су много различитих идеја. Док сам припрему писала нисам се надала толиком ентузијазму ученика, тако да сам планирано за први час морала да пренесем и у други, али то није сметало да се  посао обави на време. Четврта сцена донела је анализу лика Митра, Феминог брата. Ученици су овом сценом имали прилику да заокруже лик Фемин али и радњу самог дела на чему се такође инсистирало. Митар им је био јако занимљив зато што је он покушавао да врати сестру на нормалну линију живота по чему наликује на Јована.

С обзиром на то да анализа овог дела није подразумевала само анализу ликова, требало је обратити пажњу и на остале компоненте драме које је чине драмом. На самом почетку часа дефинисали смо комедију и рекли које су врсте комедије, као и најбитније особине истих, те су ученици лако закључили да се ради о комедији карактера. Током часа, када је било право време, говорили смо и о језичко-стилским особеностима дела тумачећи непознате речи с обзиром на то да је дело писано у раном 19. веку, затим, обратили смо пажњу и на вербалну комику постигнуту Стеријиним уношењем туђица које Фема изговора на погрешан начин услед жеље да постане ноблес. С обзиром на то да сам се на студијама сусрела са одличним одредницама проф. др Горана Максимовића које описују Фемино понашање као што је већ поменута „искакање са нормалне линије живота“, неосето сам ученицима указала на такве и сличне термине. Било ми је драго да видим да је ученицима занимљиво да усвајају нешто и ван наставног програма, а да то не буде оптерећујуће за њих. 

На остатку другог часа који је подразумевао говорну културу, дала сам ученицима занимљив задатак. Укључујући своју имагинацију ученици су имали задатак по групама да насатве радњу одломка који је у Читанци дат. Имали су за размишљање 10 минута, а остатак часа био је јако занимљив јер је било најразличитијих идеја. Можда сам у овом раду направила једно одступање и активирала своје две колегинице да раде са ученицима. Наиме, у једној групи недостајала су два ученика па су се две Милице радо поистоветиле са седмацима и придружиле им се у раду. J Неки су ученици имали и реквизите, нпр. лепезу од папира, кључеве од стана, наочаре за сунце и слично. У завршном делу часа поменула сам ученицима сајт Весела дружина који су креирали њихови вршњаци.

Било је дивно гледати и слушати седмаке у улогама Стеријине комедије.