Први одржани час: 31.3.2014.

Наставна јединица: Доситеј Обрадовић, Живот и прикљученија

Петак је био, добро га памтим, јер за мене је био важан,

 Јутро још не свану а пробуди ме звук продорно снажан. 

Од аларма дошао није (његовом оглашавању није било време), 

Дошао је од срца што узнемирено бије, стегнуто хладним рукама треме.

  

...

Пред великим, па пред малим огледалом стојим,

Брже, па спорије говорим, минуте бројим... 

Да се осмехнем или останем озбиљна? 

Да ли би боља била жута блуза или она црвена? 

Можда кошуља плава или она на пруге? 

Да останем у овим панталонама или обучем неке друге?

  

...

Морам им све саопштити пре но се огласи звоно, 

Морам их заинтересовати за текст,

 Не смем звучати монотоно! 

„Живот и прикљученија, Обрадовића Доситеја,

 На следећем часу, у понедељак, изучићемо ви и ја. 

Све непознате речи на маргинама су вам дате, 

Лепо ћемо се дружити, у то не сумњајте.“

  

...

Један дубок уздах и већ у школу хитам, 

„Да им кажем тако?“ – Милицу и Сашку питам.

 „Кажи им, што да не. И шта се око тога цимаш? 

Понедељак ти је далеко важнији, а знаш да добру припрему имаш!“

 „Да, али све је у томе колико су они вољни да раде,

 Ако не прочитају дело, не само припрема, него ми и час пропаде...“

  

...

Двориште школе затекосмо пусто и школа је празна, спокојно дрема:

 „О, шта ћу сад? Ово је страшно! Пропала сам! Мени спаса нема!“ 

Са другог краја дворишта проф. др Елизабета се појави, 

Рече да не бринем и ученицима одмах шта да за понедељак спреме поруком јави...

  

...

Припрему нисам мењала, у послушност њину уздала сам се, 

Ни сад не знам како после њиховог једногласног: „Поруку нисмо примили“

 Не полудех, не сруших се.

 „У реду...“ – помислих – „Играћемо вашу игру, али професор сам ја!“ 

Благо осмехујући се рекох гласно: „Све је у реду. Ништа зато. 

Приступимо одмах обради текста. Почнимо од читања.“

... 

До краја часа одломак је био прочитан цео, објашњене речи непознате. 

Нису сви активни били, али би увек бар прстића два негде вирила,

 Табла к'о у припреми попуњена, све идеје дела препознате.

 Мој се бес још одмах повукао, нека ме је светлост озарила, 

Чак су и теме за домаћи задатак биле задате.

 ...

Све у свему, свој први час одржах са успехом,

 Писање припрема за мене сад је права креација, 

Овог шашавог искуства сећаћу се с осмехом

 Не заборављајући да 

Сваки је одржани час својеврсна импровизација! 

 М. Перић